Božićno praznovanje u traje, u zavisnosti od kraja, od tri do pet dana. Za svaki od ovih dana postoje određeni rituali koji su duboko ukorenjeni u narodnoj folkloristici, a koji su tipični samo za ovaj period

Božić, rođenje gospoda Isusa Hrista, jeste 7. januara, a božićni praznici u Srba traju znatno duže, navodi etnolog Dragomir Antonić u svojoj knjizi „Običaji o Božiću". Pripreme za Božić počinju četrdeset dana pre 7. januara, kada počinje Božićni post, koji predstavlja pročišćenje duha i tela pred najradosniji događaj u pravoslavlju. S obzirom na to da smo narod koji voli praznike, božićno praznovanje traje, u zavisnosti od kraja, od tri do pet dana. Za svaki od ovih dana postoje određeni rituali koji su ukorenjeni u narodnoj folkloristici, a koji su tipični samo za ovaj period.

U srpskoj narodnoj tradiciji božićno praznovanje počinje dva dana ranije (5. januar), na Tucindan. Na ovaj dan se po selima kolje i redi pečenica. Na glavu praseta ranije određenog za pečenicu stavi se krupica soli, a onda se ušicama sekire udari po soli i glavi, a p i prase ubije. Tog dana ne valja tući decu da preko godine ne bi imala čireve, a iz kuće se sklanja sav pribor za jelo.

Bdenje za Badnje veče

Badnji dan je poslednji dan pred Božić. Naziv potiče od staroslovenske reči „bdjeti", što znači biti budan. Tako Badnje veče predstavlja veče koje treba da bdimo i ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Bogomladenca. Veruje se da je na Badnji dan obavezno vraćanje pozajmljenih stvari jer, u protivnom, neće biti vraćene cele godine. Najvažniji ritual za Badnji dan jeste sečenje badnjaka i njegovo unošenje u kuću. Domaćin zorom odlazi u šumu da odseče badnjak, koji donese kući, ali ga ne unosi do večeri. Badnjak je obično mlado i zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo. Kad odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta prekrsti, pomene boga, slavu i sutrašnji praznik, baci šaku žita na drvo i sa tri udarca sekirom mora da ga odseče. Seče se ukoso i sa istočne strane. Vodi se računa da drvo prilikom sečenja padne direktno na zemlju, a da se ne zadrži na susednom drvetu. Domaćin pre večere unosi badnjak u kuću, a ukućani ga dočekuju posipajući ga žitom. Slama se takođe unosi u kuću i za to vreme domaćin i domaćica kvocaju, dok ih deca prate pijučući i imitirajući glasove domaćih životinja. Po rasprostrloj slami domaćica baca orahe, bombone i suve šljive, a deca ih uz radosnu ciku traže.

Za Božić takođe treba uraniti i zahvatiti nenačetu vodu s bunara, kojom će domaćin zamesiti česnicu. Nenačeta voda je ona koja nije zahvatana tog dana na izvoru ili je doneta neupotrebljavana iz posude. Nenačetom vodom treba okupati decu, kao zaštitu od uroka.

Za Božić se valja ponoviti

Kada se česnica, bela pogača bez kvasca, ali sa zlatnim ili srebnim novčićem, umesi, svi ukućani moraju da budu svečano obučeni, s nekim novim detaljem, jer se za Božić valja nečim ponoviti. Tada se obavlja mirobožanje tako što domaćin uz čašu s rakijom nazdravi „Mir božji", a ukućani odgovore „Da bog blagoslovi", zatim domaćin otpije gutljaj pića i ponovi „Mir božji", dok ukućani odgovaraju „Da zdravi budemo", „Da žito rodi", „Da blago se umnoži", „Da nas sreća prati", „Da nas bolest zaobiđe"...

Posle mirobožanja u kuću dolazi položajnik. Položajnik je prvo lice koje uđe u kuću na sam Božić. Obično se pre Božića domaćin dogovori s nekim ko je srećne ruke da dođe prepodne kod njega u kuću. Položajnik pozdravi dom i sve ukućane sa „Hristos se rodi", a onda priđe vatri, uzme grančicu badnjaka i džara vatru govoreći:

„Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica", nabrajajući sve čega misli da u domaćinovoj kući treba da se umnoži, a obavezno završavajući govor rečima „Amin, bože, daj!"

Za ručkom se rukama lomi česnica i onaj ko u svom parčetu pronađe novčić imaće svakojakog berićeta u narednoj godini. Božić je u srpskoj tradiciji porodični praznik i na ovaj dan se ne ide u posete, već se provodi isključivo u krugu porodice.

Krug praznovanja se zatvara „malim Božićem".

Drugi dan Božića koristi se za međusobne posete prijatelja. Po srpskim selima na ovaj dan je bilo uobičajeno prezanje konja u saonice i vožnja po selu. Treći dan Božića je ujedno i Stevandan, i to je poslednji dan u običajnom božićnjem ciklusu. Tog dana se iznose slama i ostaci badnjaka iz kuće. Slama se obično nosi u voćnjak i zaveže za mlado rodno drvo, a jedan deo se zapali u plodnoj njivi i pusti da izgori. Ugarci od badnjaka se čuvaju jer su lekoviti i koriste u toku godine za lečenje obolele stoke. Zatvorena kompozicija praznovanja za mnoge Srbe se ipak ne dobija Stevandanom već „malim Božićem", kako u pojedinim krajevima Srbije nazivaju Srpsku novu godinu. „Mali Božić" je zato i definitivan znak srpskim domaćicama da konačno predahnu.

Božićna narodna verovanja

„Kosovski boj"

Sve do drugog svetskog rata u Bačkoj se na Božić praktikovao običaj pod nazivom „Kosovski boj". Ova božićna seoska drama izvodi se prema narodnoj pesmi „Kosovski boj". Oko pedeset konjanika obuče se kao car Lazar, Miloš Obilić, Toplica Milan... Običaj je počinjao raspoređivanjem pedeset konjanika ukrug na glavnom seoskom raskršću u prvim popodnevnim časovima. Dramski tekst se završavao pesmom koju su pevali svi učesnici:

Od Kosova, do Kosova
petsto ljeta,
Svršila se ona borba
davno započeta,
A vek veku dovikuje
šta je muka ljuta,
Vekovi se zagrlili da
nam kažu puta.
Sa Avale, sa Lovćena,
srpska truba trubi,
Avala se približuje da
Lovćen poljubi.

Šta valja raditi na Božić

1. Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi, i više neće predstavljati problem.

2. Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.

3. Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice ona stavlja na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

4. Negde se gata na plećki od pečenice. Ako na kosti kada je izvučemo iz pečene plećke ostane mesa, veruje se da će stoka te godine biti plodna.

5. Od konopca kojim je vezan naramak slame unet u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine jaja nositi na jednom mestu.

6. Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u vreme ručka prvog dana Božića. Sveću pali domaćin sa tri vlati pšenice ili slame koja se izvlači ispod božićne trpeze. Sveća se nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.

7. Po narodnom običaju, na Badnji dan je obavezno vraćanje pozajmljenih stvari, koje inače neće biti vraćene vlasniku tokom cele godine.

Komentariši

Komentariši
Molim da se pridžavate uslova korišćenja.
Ime
Komentar:
Code:*