Test za utvrđivanje zavisnosti od alkohola


Radi veće tačnosti, usredsredite se na blisku prošlost.

1.Da li mislite da je Vaš odnos prema alkoholu u granicama normale?

2.Da li ste se već budili tako da niste mogli da se setite svega što se događalo sa Vama prethodne noći, dok ste pili?

3.Da li su se Vaši roditelji ili supruga žalili na Vaše pijenje?

4.Da li možete da prekinete pijenje posle jedne ili dve čašice popijenog alkoholnog pića?

5.Da li ste se već nekad loše osećali zbog pijenja?

6.Da li ste Vi prema proceni Vaših roditelja ili prijatelja prosečan potrošač alkohola?

7.Da li možete uvek da prekinete pijenje kad hoćete?

8.Da li ste već bili u Klubu Lečenih Alkoholičara?

9.Da li kad ste pod dejstvom alkohola, učestvujete u tučama?

10.Da li je alkohol već prouzrokovao probleme između Vas i supruge?

11.Da li je član Vaše porodice već tražio pomoć od nekog zbog Vašeg pijenja?

12.Da li Vas je neko od Vaših prijatelja već napustio zbog pijenja?

13.Da li ste već imali problema na radnom mestu zbog pijenja?

14.Da li ste već izgubili posao zbog pijenja?

15.Da li ste već zanemarili neku obavezu, porodicu ili posao, više od dva dana zbog pića?

16.Da li ste već ponekad pili alkohol pre podne?

17.Da li su Vam već rekli da imate problema sa jetrom ili da imate cirozu?

18.Da li ste posle pijenja imali delirijum tremens, da li ste već čuli glasove, ili ste videli nešto što nije postojalo?

19.Da li ste se već nekom obratili za pomoć zbog pića?

20.Da li ste već ležali u bolnici zbog pijenja?

21.Da li ste se već lečili od neke psihijatrijske bolesti, kod koje je jedan od problema bio alkohol?

22.Da li ste se već obratili lekaru, socijalnom radniku ili popu zbog takvog psihičkog problema u čijem je nastajanju i alkohol igrao ulogu?

23.Da li ste već bili uhapšeni, makar na par sati, zbog nedoličnog ponašanja u pijanom stanju?

24.Da li ste već bili kažnjeni zbog vožnje u pijanom stanju?




Poeni







DA NE
1. 0 2
2. 2 0
3. 1 0
4. 0 2
5. 1 0
6. 0 2
7. 0 2
8. 5 0
9. 1 0
10. 2 0
11. 2 0
12. 2 0
13. 2 0
14. 2 0
15. 2 0
16. 2 0
17. 2 0
18. 2 0
19. 5 0
20. 5 0
21. 2 0
22. 2 0
23. 2 0
24. 2 0




Na zadata pitanja odgovorite sa DA ili NE. Saberite poene koje ste dobili tim odgovorima.


Rezultat:

0-3 poena: Sve je u granicama normale. Ako ipak mislite da možete imati problema s alkoholom, obratite se lekaru.

4-9 poena: Ako još nemate problema sa alkoholom, uskoro ćete je imati. Potražite lekara!

Više od deset poena: Vi ste već najverovatnije zavisnik od alkohola. Obavezno se obratite lekaru!

Sretan vam praznik 8 mart,moje dame!!!


[/img]



ZIVJELI!!!

[/img]


Pocetak i kraj!

Hvala superbingo, vino je odlicno

Nema na cemu Ira,samo ti navrati kada imas vremena,pa cemo zajedno popiti koju casicu dobrog vina i malo evocirati uspomene,kao stari dobri prijatelji.

Epidemiologija alkoholizma mladih

Istraživanja u oblasti alkoholizma mladih su relativno rijetka, ali zbog sve većeg značaja pobuđuje poseban interes stručnjaka iz oblasti alkohologije.

U prošlosti većina alkoholičara je bila srednje starosne dobi dok je alkoholizam među mladima bio rijetka pojava.

Danas se procjenjuje da je ''opasno pijenje'' među mladima u svijetu dvostruko veće nego što je bilo u generaciji njihovih roditelja.

Naglim razvojem upotrebe droga 60-ih godina došlo je do privremenog smanjenja alkoholizma mladih, da bi ubrzo potom došlo do porasta zloupotrebe droge i alkohola.

Uopšteno razmatrajući, prema mnogim autorima alkoholizam je na trećem mjestu po učestalosti i to odmah iza kardiovaskularnih i malignih oboljenja. Smatra se da je 10% muške populacije u kategoriji alkoholičara.

Ispitivanjem se došlo do saznanja da je jedan od osam mladića ispod 25-e godine starosti i jedna od 25 djevojaka istih godina konzumiraju alkohol u količinama koje su opasne po zdravlje.

U svijetu kao i kod nas nema tačnih podataka o broju alkoholičara. Izgrađeni stavovi različitih kultura u svijetu bitno utiču na prisutnost alkoholizma. Tako recimo u Irskoj kulturi socijalna kontrola pijenja je mala, a društvena tolerancija velika, dok je u Jevrejskoj situacija obrnuta. Time se, između ostalog objašnjavaju i visoka stopa alkoholizma u Irskoj, a mala u Jevrejskoj kulturi, iako je pijenje na relativno ranom uzrastu prisutno u obe kulture.

Istraživanja su pokazala da se starosna granica početka konzumiranja alkohola sve više smanjuje.

Bolest alkoholizma u sve većoj mjeri zahvata i pripadnice ljepšeg pola.

S obzirom da je alkoholizam i socijalna bolest smatra se da ukupno registrovani broj alkoholičara treba pomnožiti sa 3 da bi se dobio priblizan broj lica ugroženih od alkoholizma.

Alkoholizam



Kada govorimo o navikama pijenja alkohola, danas zapažamo da gotovo nema prilike koja nije praćena pijenjem nekog od alkoholnih napitaka.



Uobičajeno je piti za vrijeme ljetnih vrućina – zbog žeđi, a u zimskim hladnoćama – radi utopljavanja. Rođenje djeteta je praćeno veseljem uz čašicu, ali pijenjem se ublažava i žalost za umrlim. Pije se uz dobro jelo, ali se češće i više pije bez ikakvog jela. Fizički rad je gotovo nezamisliv bez pijenja, dok se istovremeno mnogo više pije u dokolici i u sličnim situacijama kada se ništa ne radi.



Najbolji opis ovog pijenja nalazimo u knjizi J. Londona – (Kralj alkohol), kad kaže: …”kad ih zadesi nesreća, ljudi piju. Kad nemaju sreće, oni piju u nadi da će sreća doći.

Ako umjesto sreće dođe nesreća, oni piju da zaborave. Ako se sretnu sa prijateljem, oni piju. Ako se posvađaju sa prijateljem i izgube ga, opet piju. Ako im je udvaranje okrunjeno uspjehom, toliko su sretni da moraji piti.

A kad budu odbijeni, piju iz suprotnog razloga. Ako nemaju šta da rade, oni i tada piju, jer sigurno znaju da će, kad popiju dovoljan broj čaša, crvi početi gmizati u njihovim mozgovima i da će imati pune ruke posla. Kad su trijezni, žele da piju. A kad se napiju, žele da piju još više…”



Izrazito pozitivni odnos društva prema konzumiranju alkohola leži u njegovom psihofarmakološkom učinku na čovjeka. On je izraziti anksiolitik i blagi sedativ. Ublažavajući napetost razgaljuje dušu i umnogome olakšava međusobnu komunikaciju.



Anksioznost je u čovjeka normalana pojava, bez koje ne bi bilo moguće prilagođavanje na svakodnevne nove uslove.



Čovjek tokom evolucije nije razvio neograničeni prag podnošljivosti (tolerancije) na frustracije. Najčešće rastemo u oskudici, skučenosti i u emocionalno nesređenoj porodici. Život je, takođe, pun osujećenja, zabrana, kazni i raznih nepravdi. Živimo u vremenu potpune zaokupljenosti samoljubljem i strahom od obespravljenosti. Nasilje nije nikad jače carevalo. Ljudsku zajednicu karakteriše “kultura mržnje”, gdje frustracija, gnjevnost, suparništvo, sebičnost i mržnja istiskuju sklad, ljubav, toleranciju…



Navedene su svakodnevne pojave koje provociraju kvalitativnu i kvantitativnu pojačanu anksioznost. To su neugodne emocije koje čovjek teško podnosi. Stoga on spontano traži neko sredstvo koje će ublažiti to stanje. Našao ga je u alkoholnom piću, prihvatio ga i ugradio ga u život u svakodnevnoj potrebi za olakšanjem napetosti. Tako se alkoholno piće instaliralo u kulturu najvećeg dijela čovječanstva i postalo svakodnevni i nerazdvojni pratilac savremenog čoveka.

Imam 14 bodova.

UUUH jebem ti RAAAKIJUUUUUU...Od sad',pijem samo sokove!


[/img]

Pivce za zivce!

ALKOHOL I DRUGE DROGE

Mnogi budući zavisnici od psihoaktivnih supstanci najpre probaju alkohol ili cigarete(nikotin) kao
prve supstance za izmenu raspoloženja.Marihuana i druge dostupne droge često se uzimaju
istovremeno.Jedan broj osoba može ubrzo da pređe na sedative,kokain ili opijate,sa kontinuiranim unošenjem
alkohola kroz duži period.Prema nekim procenama,oko petnaest procenata opšte populacije koristi
alkohol u kombinaciji sa drugim supstancama koje menjaju raspoloženje i očigledno ponašanje.
Alkohol i marihuana obično su najčešća kombinacija,a odmah posle njih alkohol u kombinaciji
sa psihofarmacima,do kojih konzumenti obično dolaze bez lekarskog recepta.Alkohol i tablete za spavanje
formiraju posebno opasnu mešavinu,koja brzo može da izazove opasno stanje predoziranosti,zbog
depresivnog efekta hipnotika na CNS.Svakodnevna praksa pokazuje da heroinski zavisnici često
koriste alkohol i druge depresore CNS,sa ciljem da podstaknu bolje raspoloženje ili da umanje.
neprijatne apstinencijalne pojave.Pacijenti na metadonskom održavanju mogu uzimati alkohol
i trankvilizere kako bi izazvali haj(stanje povišenog raspoloženja).Međutim, iz kliničke prakse je
poznato da je u skoro u svim slučajevima predoziranja kod pacijenata na metadonu, odgovorni
agens bio alkohol,sam ili u kombinaciji sa drugim trankvilizerima.
Kokain i alkohol po učestalosti su druga kombinacija.Alkohol smanjuje inhibicije,tako da olakšava
kokainu da brže izazove željeni haj.Alkohol i kokain uvek predstavljaju lošu kombinaciju,pre svega,
pored ostalog,zbog akutne ugroženosti funkcije jetre,jer je već odavno poznato u kolikoj je meri alkohol
toksičan za jetru.Uz to,valja napomenuti da su neke smrti povezane sa kokainom,upravo povezane sa
masivnim oštećenjima jetre.Drugi potencijalni toksički efekti mogu biti rezultat sinergičkih štetnih
efekata na mozak,sa posledicama u vidu akutnih napada gubitka svesti ili konvulzivnih kriza.
Iako se alkohol ne može optužiti kao uzročni faktor narkomanije,niko od medicinskih stručnjaka
ne dovodi u sumnju činjenicu da su osobe koje ne piju manje sklone da posegnu za upotrebom
psihoaktivnih supstanci.(cit.str.238 Dr STEVAN P. PETROVIĆ, DROGA I LJUDSKO PONAŠANJE,BEOGRAD 2003)

Za potrebe ovog izlaganja,preporučujem jednu veoma korisnu podelu psihoaktivnih supstanci(droga),koju nude francuski autori,prema njihovom osnovnom delovanju na opažanje,raspoloženje i ponašanje konzumenata.
1.DEPRESORI centralnog nervnog sistema:alkohol,hipnotici(barbiturati i ostali), trankvilizatori(benzodiazepini),neuroleptici,analgetici(opijati,morfijum,heroin,sintetički proizvodi).
2.STIMULATORIlabistimulatori(kofein i nikotin),jaki stimulatori(amfetamini,anoreksigeni,kokain),stimulatori raspoloženja ili antidepresivi.
3.PERTUBATORI:indijskakonoplja,halucinogeni(LSD,meskalin,psilocibin itd.),isparljivi rastvarači(etar,lepak itd.),ostali proizvodi(beladona,sintetički proizvodi).
4.Sintetičke i dizajnirane droge:ICE,CRACK,FREE BASE,ECSTASY ILI MDMA,ROPHYNOL ILI ,,Rufi,, , GHB.
Ad 1.Depresori CNS kako im već samo ime kaže deluju depresivno preko centralnog nervnog sistema(CNS)(a) na duševne funkcije i(b) motoriku.
a)depresori CNS deluju na duševno stanje u zavisnosti od vrste,faze djelovanja i količine unete supstance-umirujuće-( sedativno),omamljujuće u vidu pospanosti(somnolencija)ili hipnotički(izazivaju san).Skoro svi navedeni depresori,navedeni u klasifikaciji,u manjim dozama ili u početku delovanja deluju prijatno umirujuće i anksiolitički(otklanjaju anksioznost i strah).U zavisnosti od unete doze,kako se ona povećava,sedativni efekat biva potenciran i prelazi u hipnotički(sanjivost, pospanost,dramež,san,tzv.stond stanje kod opiomana).Psihička aktivnost se usporava.Koncentracija slabi.Pamćenje odn. prisećanje prošlih događaja i činjenica biva oslabljeno.Upamćivanje novih znanja je osiromašeno.Rasuđivanje i rezonovanje bivaju, takođe, osiromašeni.Sugestibilnost se povećava.Raste nekritičnost.Alkohol,recimo,podstiče nekritičku hrabrost,koja nikako nije u skladu sa ponašanjem osobe u istoj situaciji,kada nije pod delovanjem ovih supstanci.Kontrola agresivnosti je oštećena.Adekvatno reagovanje na spoljne draži biva usporeno.Reakcijsko vreme ili tzv.psihička sekunda kod vozača ili osoba koje rade na osetljivim instrumentima biva produžena.
b)depresori CNS oštećuju vizuomotornu koordinaciju i koordinaciju pokreta uopšte.Hod postaje teturav a pokreti ruku ili prstiju gube na preciznosti i brzioni pokreta.Uz produženo reakcijsko vreme,poremećaji koordinacije glavni su uzrok nesreća na radu ili u saobraćaju.(cit. str.298 i 299 Dr Stevan P.Petrović DROGA I LJUDSKO PONAŠANJE BEOGRAD 2003)
P.S.
Razmislite o mogućim posledicama pre nego što zapalite cigaretu(nikotin),popijete kafu(kofein),popijete čaj(velika većina sadrži u sebi manje ili više kofeina,a naročito crni),ili neko alkoholno piće,a da ne pominjem druge droge.
IGRAJ ZA ŽIVOT-DROGA NE!!!

Ma uf uf, alkohol ne treba skroz izbavit iz zivota ali ne stalno se opijat, a sto se tice droga to svakako ne, NI JEDNU VRSTU. Alkohol ipak je nekad potreban da se malo opustis i zaboravis na neke stvari, a u ostalom zamislite izlazak navece bez kapi alkohola, ali i zamislite izlazak sa previse alkohola; ni jedno ni drugo nije dobro.

Alkohol je takođe droga(vidi prethodne tekstove).Problemi kod osoba koje konzumiraju različte vrste droga navedene u ranijim klasifikacijama nastaju kada osoba postane zavisna.’’Da li će jedna osoba razviti zavisnost od određene droge zavisi od interakcije triju faktora:1)osobina ličnosti i iskustva onoga koji uzima drogu;2)prirode njegovog šireg i aktuelnog sociokulturnog miljea,i3)farmakodinamskih efekata droge,količine i učestalosti uzimanja,načina unošenja u organizam,odnosno da li se droga guta,udiše ili ubrizgava.
Tolerancija je adaptivno stanje koje karaktriše smanjena reaktivnost na istu količinu droge,ili potreba za povećanjem doze droge da bi se postigao isti efekat koji se ranije postizao sa manjim količinama iste droge.Tolerancija je vrlo značajan fenomen,jer se prema izvesnim drogama razvija vrlo brzo,kao na primer,prema opijatima i amfetaminima.U slučaju opijata tolerancija se često rapidno gubi nakon određenog perioda apstinencije,što može da bude veoma opasno u slučaju kada opioman iznenada napusti bolnicu.Ne znajući da mu se tolerancija smanjila ili iščezla, ponovo nastavlja da uzima opijum u količinama koje su bile uobičajene pred prijem na lečenje,kada mu je tolerancija bila visoka,pa smrtni ishodi nisu retkost.Uzrok smrti u ovakvim slučajevima je predoziranje droge pod okolnostima ponovo snižene tolerancije.Ukrštena tolerancija je pojava kada uzimanje jedne droge dovodi do tolerancije ne samo na tu drogu već i na drogu istog ili srodnog tipa.Na primer,heroin stvara ukrštenu toleranciju na morfin i obratno,kao što jedan broj dugogodišnjih alkoholičara stvara ukrštenu toleranciju na droge barbiturnog tipa.’’(cit.str.59 Dr Stevan P. Petrović DROGA I LJUDSKO PONAŠANJE BEOGRAD 2003)
IGRAJ ZA ŽIVOT- DROGA NE !!!

"Smatra se da je alkoholizam najraširenija socijalno-patološka pojava u svijetu jer obuhvata oko 2-5 % stanovništva.Obim zastupljenosti zasniva se na evidentnim slučajevima alkoholičara i na evidentnim pojavama koje alkoholizam kao socijalno-patološka pojava stvara:narušavanje zdravlja,kriminal,nezbrinutost,"persuicid",napuštanje porodice,zapostavljanje i napuštanje posla,itd.Obim zastupljenosti alkoholizma podrazumijeva broj registrovanih alkoholičara.Svi oni koji nisu registrovani čine tzv."tamni broj",odnosno nepoznat obim zastupljenosti(29;113)"(cit. str.172 Dr Braco Kovačević BOLESNO DRUŠTVO Banja Luka 1995).
IGRAJ ZA ŽIVOT - DROGA NE!!!